Национално веће за српски језик и писмо

Национално веће за српски језик и писмо

Текуће вести и електронске библиотеке се налазе на Интернету на следећим адресама:
nasepismo.net nasepismo.org www.rastko.org.yu www.serbianunity.net www.rasprog.com geocities.com/prevod_moderator www.cirilica.org www.cirilica.zr.org.yu www.vukova-zaduzbina.org.yu
и на другим Интернет-сајтовима чланица

Национално веће за српски језик и писмо је заједничко стручно тело основано 5. децембра 2002, а утемељило га је стотинак установа - културних, научних, друштвених, образовних и других - са циљем друштвене и техничке стандардизације примене српског језика и писма у локалном и међународном окружењу.

Правно лице постаје чланом Националног већа потписивањем Повеље о српском језику и писму у XXI веку, која представља друштвени споразум о културним стандардима  назива нашег језика, његовог писма, као и равноправности два наречја - екавског и ијекавског (погледати текст Повеље у додатку)

Између осталих, утемељујуће чланице Националног већа су: Српска православна црква, Конгрес српског уједињења, Вукова задужбина, Пројекат Растко - Библиотека српске културе на Интернету, Југословенско удружење за мултимедију, стручна информатичка група „Наше писмо“, Удружење за заштиту ћирилице српског језика „Ћирилица“, Академска иницијатива - Београд, Српско археолошко друштво, Српско биолошко друштво, Славистичко друштво Србије, Српско друштво за научну фантастику, Фото-савез Југославије, неколико факултета  и стотинак других установа из Србије-Црне Горе и иностранства.

Дефиниција деловања Већа

Веће је непрофитни, невладин и независни подухват који ће радом специјализованих комисија доносити анализе и решења, на основу стручног и друштвеног консензуса. Решења и стандарди су обавезни за све чланице Већа, са жељом да буду опште и кодификовано добро.

Границе деловања

Веће се неће бавити српским језиком у ужем смислу, јер специјализоване научно-образовно институције то већ раде, већ ће надгледати развој и стандардизацију на пољима наведеним у тачки „Области деловања Већа“.

Веће се неће бавити ни накнадним вредновањем српског историјско-културног наслеђа (које није у целини ћирилично, већ постоји и у другим писмима: глагољица, латиница у италијанској и „југословенској“ редакцији, арапско, грчко и друга), јер их схвата као природан део историјског развоја српског идентитета. Тиме то питање и не спада у данашњу и будућу службено-јавну употребу, чиме се Веће искључиво бави.

Области деловања Већа и његових комисија

Међународни односи

Један од главних задатака Већа је помоћ међународним предузећима и организацијама присутним на локалној сцени. У случају рачунарског софтвера и телекомуникација, као витално битном пољу, објавиће се Бела књига српске локализације као и контролни процес који при локализацији и превођењу унапред гарантује стандардност, прихватљивост и законитост локализације.

Други правац деловања је помоћ међународним установама за стандардизацију, као и локалном друштву у примени стандарда.

Трећи правац деловања се односи на документацију која ће страним произвођачима робе широке потрошње, међународним медијским групацијама и другим установама бити од помоћи у наступу у српском друштву.

Текући подухвати Националног већа

ПЕТИЦИЈА  И ДОКУМЕНТАЦИЈА ЗА ЋИРИЛИЧНИ СОФТВЕР

Предавање међународне петиције од 14.000 потписа Влади Србије и Мајкрософт-Југославија да српске верзије Мајкрософтовог и другог рачунарског софтвера буду ћириличне, са равноправношћу  екавице и ијекавице и са јаким језичким алатима. Организатор петиције стручна информатичка група „Наше писмо“. (Погледати додатке који се односе на петицију.)

ОСНИВАЊЕ ПОВЕРЕНИШТАВА ВЕЋА

Оснивање повереништава Већа је у току већ три месеца у земљи и у иностранству, као најбољи пут даљег ширења „Повеље о српском језику и писму у XXI веку“ и других акција Националног већа за српски језик и писмо.

НОВА ЗАКОНСКА РЕГУЛАТИВА

Правна комисија Националног већа је израдила нацрт новог „Закона о службеној и јавној употреби језика и писама Републике Србије“, као и односних уставних одредби у будућем Уставу Србије. Тај материјал ће бити дат на јавну расправу током пролећа 2003. Поред додатног унапређења питања језичке заштите националних мањина, новина у овим документима је и изједначавање службене и јавне употребе српског језика са европским и међународним стандардима, што није било довољно разрађено у претходној регулативи.

СФЕРА РАЧУНАРА И ТЕЛЕКОМУНИКАЦИЈА

Пошто су информатичке технологије стуб глобалне цивилизације, Веће активно помаже све кључне текуће подухвате у овом периоду:

а) израда бесплатних програмских алата за брзу и јефтину ћирилизацију Интернет-сајтова и друге комуникације, пословних рачунарских пакета, те конверзију постојећих латиничних материјала у ћирилицу.

б) помоћ Мајкрософту, Еплу, Ај-Би-Ем-у и другим комерцијалним произвођачима у посрбљавању њиховог софтвера

в) помоћ у развијању специјализованих лингвистичких алата за српски језик, попут програмског пакета „Рас“, али и других коректора, речника, конвертора и хифенатора...

г) помоћ заједници „Отвореног кода“ у развијању бесплатног локализованог софтвера на рачунарској платформи Линукс.

д) трајни рад на свим пољима рачунарске-телекомуникационе стандардизације, укључујући и нерачунарске апарате (дисплеје телефона и терминала итд).

ЕЛЕКТРОНСКЕ БИБЛИОТЕКЕ И ИНФОРМАТИВНИ СЕРВИС О ЈЕЗИЧКИМ ПИТАЊИМА

На сајтовима чланица Већа и надаље ће радити редовни систем обавештавања, као и постављање великих електронских библиотека са документацијом. Препоручујемо јавности следеће електронске библиотеке које су недавно постављене:

ДОКУМЕНТАЦИЈА ЗА МЕЂУНАРОДНУ УПОТРЕБУ

Аутор нацрта: комисије Националног већа.

ФОНДАЦИЈА НАЦИОНАЛНОГ ВЕЋА ЗА СРПСКИ ЈЕЗИК И ПИСМО

У току је установљавање посебне непрофитне фондације Већа чија ће средства бити намењена стратешким битним подухватима. Најбитније области у првом периоду рада фондације јесу:

а) помагање израде масовних и лако доступних рачунарских алата (језички софтвер,  софтвер отвореног кода итд)

б) помоћ домаћим научним и образовним установама (списак погледати у оснивачком акту Одбора за стандардизацију српског језика САНУ) да остваре најважније језичке подухвате, које су у застоју због недостатка средстава.

в) Едукација шире јавности о техничким и друштвеним аспектима ових проблема.

ЗАКЉУЧАК

Пошто је реч о процесима који - поред несумњивог демократског аспекта воље једне културне заједнице - имају очигледан реформски и стручни карактер који не сме бити другачији од општеприхватљивих глобалних стандарда, Национално веће препоручује да се примена свих мера и акција у пракси одвија временски довољно обухватно и стабилно, да би се уклонила свака нежељене могућност доприноса друштвеним тензијама у региону. По тренутним проценама комисија Већа, прва фаза културне стандардизације трајаће до средине или до краја 2007. године.

Друштвено прихватање и  контролу развоја надгледаће, од системског до локалног нивоа, чланице Већа које већ имају искуство и разрађен систем истраживања употребе језика и писма у реалној пракси, за шта је добар пример деловање Удружења за заштиту ћирилице српског језика „Ћирилица“ из Новог Сада. Такође, додатни контролни механизам представљаће и трајна сарадња са пунктовима из суседних земаља, нарочито славистичким и културним, чији допринос може бити у смислу преношења искустава тамошње праксе, али и суседског стручног мишљења о реформи српске културне сфере, за шта сматрамо да само може потпомоћи нашу културну реформу.

У Београду, 26. марта 2003.

(Сажетак елабората разних комисија Већа
урадила Комисија за односе са јавношћу
Националног већа за српски језик и писмо)